Svakodnevica tinejdžerice iz Banjaluke – kratka priča koja najbolje opisuje zločinački sustav

20 travnja, 2016 maxportal
Širi dalje
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

ŽIVIM ulici “Stanislava Galića” (doživotna robija), a idem u školu “Biljana Plavšić” (11 godina zatvora).  Galićeva je jedna mala ulica u našem gradu u kojoj nema mnogo automobila i mi djeca možemo da se po cijeli dan igrati bez straha da će nam se nešto desiti.



Svako jutro s drugaricom Jelenom, koja živi u ulici Momira Nikolića (20 godina zatvora) broj 69, zajedno idem u školu. Da bi došli do škole moramo prijeći aveniju Radoslava Krstića  (35 godina) i parkić Ljubomira Borovčanina ( 17 godina zatvora).

Nakon škole idemo na trening, ritmičku gimnastiku, u klubu “Duško Tadić” ( 20 godina zatvora) i mi smo šampioni Republike Srpske i vicešampioni Velike Srbije.

Naravno, bićemo mnogo bolji kada se izgradi sportski kompleks “Radovan Karadžić” (osuđen na 40 godina) s olimpijskim stadionom “Ratko Mladić” (suđenje u toku).

Ja i moji drugari smo odlični učenici i želimo upisati srednju školu “Momčilo Krajišnik” (osuđen na 20 godina zatvora), ali moramo imati sve petice tj. da budemo “Vukovci s Vučjaka”.

Ja sam član i izviđačke čete “Radoslav Brđanin” (osuđen na 30 godina zatvora).

Aleksandra , VIII.c , OŠ Biljana Plavšić, Banja Luka, RS


Širi dalje
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  


-->