Alija, Kljujić i Komšić 1993. se natjecali tko će dati pogrdnije ima za HVO

Interno “natjecanje“ na sjednici Predsjedništva BiH, održanoj 29. 12. 1993., o smišljanju što pogrdnijeg izraza za pripadnike HVO-a

IVO KOMŠIĆ: … samo ću napraviti još jedan dodatak ovdje, ne znam na koga to spada, vjerojatno na ministra za informiranje, meni su, kad sam bio u Slavonskom Brodu vrlo oštre primjedbe uputili neki ljudi koji su od ugleda, koji su se borili za ovu našu zemlju, među njima je i Ante Prkačina. I još neki tamo ljudi.

Rekli su, molim vas, kakav je to način da vi spominjete u svim svojim informativnim emisijama ustaše. Ja sam ustaša, ja sam formirao ustaške jedinice, nema u Bosni ustaških jedinica. Zna se šta je ustaški pokret, zna se šta je njegov politički program, šta je njegov vojni program.

Vi sad razbojnike u Bosni nazivate ustašama i to je ušlo u vaše medije. Ja vas molim da intervenirate tamo, od mene su to tražili, da se to zaustavi. Jer to nisu ustaše. Oni su uvrijeđeni time.

Ante se borio sa svojim jedinicama, on kaže to su bile ustaške jedinice, to su jedine prave ustaše, nema drugih i nema nitko pravo da nam podvaljuje na taj način. Mi imamo naše političke programe. To tamo nije naš politički program protiv koga se sada vodi rat u Bosni. Ne znam na koga to spada. Zna se šta je ustaški koncept prema BiH.

Oni su uvrijeđeni time. Oni kažu nemojte da oko toga pravimo, da se javno dopisujemo, prepisujemo, reci ti to tamo, Evo, ja sam želio to ovdje pred vama da kažem. Mislim da bi trebalo upozoriti da ne pravimo sad teorijsku raspravu oko toga.

KLJUIĆ: Samo jednu informaciju. Globus je neki dan objavio da rukovodstvo Herceg-Bosne ima 521 godinu članstva u partiji i to je taj Prkačin. Herceg-Bosna su bivši komunisti i sad je to, vi morate shvatiti da je hrvatski narod raslojen – imaju za Radića, za Mačeka, imaju HSS klasični, imaju Pavelića. Emigracija je bila vrlo heterogena.

Ali se ovdje radi o jednom čudnom osjećaju. Mi smo i protiv ustaškog pokreta, odmah da vam kažem. Ja sam protiv ustaškog pokreta i moja obitelj je dala žrtve u borbi protiv ustaškog pokreta. Ali oni su nekako uvrijeđeni jer ustaše nisu srušile ni jednu džamiju, nisu se borile. To je sad jedna finesa.

Možda bi to trebalo malo s našim informativnim sredstvima da se termin “ustaša” zamijeni ili sa Bobanovim teroristima, ili sa fašistima, razbojnicima drumskim. Globus je donio analizu da nema ni jedan ustaša u rukovodstvu Herceg -Bosne. Sad, to nas ne zanima.

IZETBEGOVIĆ: Dobro, možda pravno nije tako, ali politički je to.

KLJUIĆ: Vidi, Alija …

KOMŠIĆ: Oni meni kažu njihov koncept nije ovo. Politički njihov koncept je Hrvatska na Drini. Oni se ne bore. Oni ne učestvuju.

IZETBEGOVIĆ: Ako hoćemo analitički da gledamo…

KLJUIĆ: Nas ništa ne košta da kažemo sredstvima informiranja. Ja ću vam reći jedan termin koji je Duraković, u pjesmi, koji je napravio, rekao za rušitelje mosta. Da su to vampiri. Ovo je sad, izgleda on je našao jedan izraz, nije želio da povrijedi.

IZETBEGOVIĆ: Možda je bolji izraz Bobanovci.

KLJUIĆ: Da tako preuzmemo terminologiju Bobanovci. Znate.

IZETBEGOVIĆ: Dobro.

KLJUIĆ: Ništa nas ne košta da zamijenimo ustaše Bobanovcima.

KOMŠIĆ: Pazite, ustaše se nisu borile protiv Muslimana nikad.

KLJUIĆ: Nas ništa ne košta da zamijenimo termin.

IZETBEGOVIĆ: Treba znati da je pravoslavna crkva preživjela u Mostaru, ona velika, fina crkva, preživjela ustaše. Ovaj puta nije preživjela.

KLJUIĆ: I još nešto.

IZETBEGOVIĆ: Sad je gore i nemilosrdnije nego što je bio ustaša. Ja sam za vrijeme rata ovdje išao u gimnaziju. Moj je razredni starješina bio Srbin -Jokanović koji je kasnije bio profesor fakulteta svih četiri godine. Preživio je pod ustašama.

KLJUIĆ: Dole nitko nije preživio. Još nešto da kažem. Neki dan je jedan sarajevski šeret rekao -nemojte nikad više na Perišića da bi rekli “a”. To nikakva vojska, nije. Godinu dana pucali po Mostaru, nisu ništa uradili, ovi za dva mjeseca uništili sve. Mislim, pazite, u narodu ima nešto. A nas ništa ne košta ovdje da ministar zovne ove naše i kaže — molim vas, recite dopisnicima da malo ohlade s ustašama, nego Bobanovci.

Jer, pazite, i u Hrvatskoj je bila terminologija protiv Srba prvo odmetnuti Srbi, pa ovakvi – onakvi pa se to mijenja. Pošto ovo spada u domenu propagande, ja ne branim ustaše, kažem vam moja je obitelj imala žrtve od ustaša.

Moj je stric u Jasenovcu poginuo, ubijen je, imao je 22 godine. A šta mi sad možemo uraditi? Hajmo mi, nemoj da stvaramo još više, jer među ustašama ima ljudi koji nisu protiv BiH. Sad u ratu ne trebamo stvarati više protivnika. Sad u terminologiji, pošto moramo pozvati naše novine i reći da ohlade s ustašama ljepši je izraz Bobanovci. To bi bila neka finesa.

IZETBEGOVIĆ: Da mi Bobana pomalo ne eskulpiramo.

KLJUIĆ: Prvo bi njega ubile ustaše da mogu.

KOMŠIĆ: Ustaše žive, koje sad hodaju, su najveći protivnici Bobanovi.

KLJUIĆ: Ne ulazeći u interese zbog čega.

KOMŠIĆ: Sve ovo što sam ja rekao nije ni jedna riječ u obranu tog pokreta. Ja da sam to htio ja bih pravio HSP, ne bih pravio HSS. Moramo neke stvari tu raščistiti.

KLJUIĆ: Mi moramo biti malo mudriji u terminologiji. Mislim i konkretniji. Ili izrodi hrvatskog naroda ili tako. Da nađemo neke termine.

KOMŠIĆ: Bobanovi razbojnici.

IZETBEGOVIĆ: Čovjek neki dan kaže -UNPROFOR-ac, HVO nije vojska, to su grupe bandi nekakvih.

KOMŠIĆ: To i ovi tvrde. To su banditi, kažu oni, koje vi nazivate ustašama.

IZETBEGOVIĆ: Tako tvrdi čovjek.

(IZVOR: National security and future/ 2006 no. 1-2)