Reprezentativka Srbije proživjela pakao: Napali ju noževima pa stavili pištolj na glavu

1 ožujka, 2024 maxportal
Širi dalje
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Srbijanska odbojkašica Aleksandra Uzelac preživjela je pravu dramu u Brazilu. Ona trenutno igra za Fluminense, u Rio de Janeiru, a u razgovoru za Mozzart sport ispričala je kako joj je život dva puta visio o koncu.



“Vraćala sam se s prijateljicom s večere, vozile smo bicikl po stazi koja je predviđena za to. Pored je trotoar za pješake, onda dio gdje je zasađeno drveće – okolo je korijenje i kamenje, pa onda put kojim idu automobili – koji je niži, nije u istoj ravni. U suštini nemoguće je sa staze izaći biciklom na put…

Ja sam išla prva, ona iza mene. Kako sam se zaletjela – dvojica su naletjela na mene. Podigli su majice i izvadili noževe. Ma to su bukvalno bile mačete – baš ogromni noževi. Ne znam ni kako su im stali ispod majice. Vrištala sam, nisam znala što ću. Skrenula sam na taj put… Mogu  reći da me sam Bog spasio jer nisam čak ni pala s bicikla, a izletjela sam na put gdje su automobili, motori”, rekla je  pa u dahu nastavila:

“Mogao me je udariti automobil ili bilo što drugo. Kolegica nije uspjela prijeći nego je pala. Ja sam vozila preko tog korijenja kao nikad u životu… Jedan je krenuo za mnom, a drugi je otišao kod nje. Stala sam, bacila bicikl, sačekala nju i zaustavljala kola. Nisam mogla ništa drugo…

Stao nam je taksi, nekako smo uletjele i zajedno smo otišle do policije. Tamo nisu ništa uradili, samo su nas odvezli kasnije kući. Sve se to desilo vrlo blizu policijske stanice. Veoma sam se istraumatizirala, bilo je baš jezivo i tu sliku – kad oni kreću na nas noževima – nikako ne mogu izbaciti iz glave. Nitko nije prišao da nam pomogne jer ljudi ne znaju što tim napadačima može pasti na pamet i na što su spremni”, rekla je Uzelac.

Samo desetak dana kasnije preživjela je novi pakao.

“Vraćala sam se iz kluba do stana, bila sam s prijateljicom na večeri. Prije toga smo gledale nogometaše Fluminensea, sve je bilo super. Zaustavile smo Uber, ušle u auto, a ja dečku Danilu napisala poruku da je sve u redu i da stižem kući za 30 sekundi, pošto živim 100 metara od kluba.

Gledala sam u telefon, a prijateljica me uhvatila za ruku i počela vikati ‘Uzi, Uzi, Uzi…’. Ja pogledam, kad ono ispred nas stoje dva auta, iza također, pored dva motora. Izlaze muškarci s fantomkama i pištoljima. Dvojica su stala ispred kola, a ostali su na svaka vrata pokucali pištoljem. Na portugalskom su vikali da im damo sve što imamo. Otvorili su vrata i stavili nam pištolje na glavu”, počela je drugu jezivu ispovijest Aleksandra, a zatim otkrila što se dalje do9gađalo:

“Mi smo vrištale, četiri pištolja i to ona s prigušivačima, su nam bila oko glave. Pretresli su nas, a jedan je krenuo i da uđe u auto, ali smo mi nekako uspjele iskočiti i krenule bježati. Ništa nam nije bilo u glavi, samo da dođemo do kluba, jer smo znale da ćemo tamo biti sigurne. Sve to je bilo u mojoj ulici…Kad smo stigle i spasile se, dali su nam vodu. Bile smo u šoku, počele smo plakati. Mi u Srbiji smo tako nešto vidjeli samo na filmu. Tek kad ti se stvarno nešto tako dogodi vidiš koliko je strašno”, objasnila je.

Aleksandra je uspela sačuvati telefon:

“Ja nisam imala torbu, niti bilo kakav nakit. Pošto je auto bio zatamnjen, znala sam da me ne mogu vidjeti, pa sam telefon bacila iza sebe i sjela na njega. Dok su me pretresali nisu primijetili mobilni. A kad smo krenule trčati, stavila sam ga u šorc. Točno se vidi na snimcima koje smo kasnije pregledale kako držim telefon. I vozač je pobjegao s nama. Prijateljici su uzeli torbicu, dokumente, ključeve od stana. Meni su samo ključ od stana.”

Aleksandri su ta dva događaja ostavile velike traume, povremeno doživljava napade panike.

“Tek kad ti se stvarno nešto tako desi, vidiš koliko je strašno. Nakon svega su mi krenuli napadi panike. Jednu večer je bilo baš strašno, uplašio se i moj Danilo, a ja se ne sjećam ničega. Samo sam se probudila usred noći i počela vrištati, mislila sam da me netko juri. Zvala sam mamu i rekla da me hoće ubiti u stanu. Mislila sam da me neko zove: Uzelac, Uzelac… Trauma je velika…”

Neugodna iskustva odrazila su se i na njene igre, tako da Aleksandra poslije svega nije sigurna hoće li nastaviti igrati u Brazilu.

Megy M. /Foto: press


Širi dalje
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  


-->